Maškarada kao čuvar nematerijalne baštine
Godišnji običaji s maskiranjem i povorkama pod maskama, posebno vezani za zimski period, odražavaju tradiciju koja seže iz antičkih vremena. Ti običaji su prvobitno označavali kraj zime i dolazak proleća, a kasnije su integrisani u hrišćanske obrede. Najčešće su se obavljali u periodu nakon Božića i tokom Velikog uskršnjeg posta.
Slovenski narodi
Kod Slovena, ovaj praznik nosi ime poklade. Tako su i njegovi koreni paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja velikog posta uoči Uskrsa.
Pokladni ophodi na ovim prostorima često su podrazumevali maskirane povorke koje su prolazile kroz naselja uz pratnju muzike, stvarajući veselu atmosferu, ali i pravljenje buke! Prerušavanje je bilo rasprostranjeno, sa maskama koje su pokrivale lica, a muškarci su često nosili žensku odeću i obrnuto. U nekim mestima ovi običaji su i dalje prisutni, dok su u drugima zaboravljeni.
Maškarada Muzeja Vojvodine
U duhu poklada i svetskih karnevala, Muzej Vojvodine organizuje Maškaradu. Cilj ove manifestacije je pre svega negovanje donekle zaboravljenih tradicija i običaja, ali i zabava za decu i celu porodicu.
Prepoznavši značaj Vojvodine kao multikulturne sredine, Muzej Vojvodine od 1995. godine neguje pokladne običaje organizovanjem maskirane povorke koja prolazi gradskim ulicama i na uvek inovativan način spaja tradiciju sa savremenom kreativnošću.
Više o svemu možete saznati na sajtu Muzeja Vojvodine, a ukoliko ste zainteresovani za Maškaradu, pridružite se ovogodišnjoj povorci!
