Opis
„Ja, Sizif”
Tekst i režija: Veselka Kunčeva
Mala scena
Lutkarska laboratorija, Sofija, Bugarska
„Ne postoji sudbina koja se ne može savladati prezirom.” (Mit o Sizifu, Alber Kami)
U predstavi Ja, Sizif istražujemo put čovekovog večnog povratka sebi. Još od antike, filozofi su otkrili apsurdnost ljudskog ponašanja. Kojim god putem neko krenuo, ko god drugi pokušao da postane, kojim god putem za bekstvo da krene, uvek se vraća sebi. Ljudski život je ponavljanje jedne te iste radnje: spiralno, isto, predvidljivo. I ovo neprestano delovanje nas tera da ne meditiramo o smislu, već o besmislenosti ljudskog života.