„Nebeski odred”
Đorđe Lebović i Aleksandar Obrenović, režija: Mia Knežević
Scena „Pera Dobrinović”

Nebeski odred je drama o kupovini života. Kada sedmorica heftlinga stigne u Aušvic, nedaleko od sela Birkenau (Bržezinka), na rad u Zonderkomando, njihova provizorna budućnost ih sukobljava a potom i spaja u zajednički san – san o slobodi. Ova drama se, između ostalog, bavi prelomnim trenutkom u svesti ljudi koji su pod prisilom prinuđeni da budu u službi zla, zarad života kojeg se niko od njih ne može odreći, iako je u pitanju potpuno dehumanizovan život. Postavlja pitanje do kojih granica je čovek spreman da ide u borbi za sopstveni opstanak.

U svojoj knjizi Zašto se niste ubili psihijatar Viktor Frankl, koji je i sam preživeo Aušvic, opisuje doživljaj sebe, u logoru: „Šta je od mene preostalo? Maleni deo ogromne mase ljudskog mesa, mase okružene bodljikavom žicom, saterane u nekoliko zemljenjih baraka, mase od koje dnevno satruli određeni procenat, jer više nema života.”

Ovaj opis, je osećajni temelj likova iz drame, čiji je život ogoljen i doveden do puke fizičke egzistencije. U tako strašnom kontekstu, u kojem ne postoji pravo na identitet i na moral, ljudsko telo postaje relativan pojam. Čak i ovakvi, ljudi se bore do poslednjeg trenutka: Poljak, Nemac, Francuz, Italijan, Srbin, Jevrejin i Grk sanjaju zajednički san. Na ivici ludila, između jave i sna, u magnovenju, oni kuju plan kako će pobeći iz logora i nastaviti da žive svoje živote, od kojih su daleko.