„Krcko Oraščić”
Libreto: Marijus Petipa po motivima bajke E.T.A. Hofmana „Ščelkunčik i Kralj miševa”, verzija Aleksandra Dime Sina
Koreograf i reditelj: Eldar Alijev, SAD
Dirigent: Mikica Jevtić/Aleksandar Kojić

Balet za decu i odrasle, koji nas vodi u svet bajki, bezbrižnosti i prazničnog veselja.

Treći i poslednji balet velikog kompozitora P. I. Čajkovskog, „Krcko Oraščić” ili „Ščelkunčik” (prema ruskom nazivu) delo je koje – ne samo simfonijskom dramatičnošću svoje muzičke osnove, nego i neodoljivim šarmom bajke – predstavlja izazov za svaki baletski ansambl koji neguje tradicionalni repertoar. Taj balet se već više od jednog veka izvodi u celom svetu, u različitim verzijama, koje manje ili više odstupaju od one, originalne, koja je prvi put predstavljena publici u Marijinskom teatru u Peterburgu 6. decembra 1892.

Po svojoj zvučnoj monumentalnosti i „tancovalnosti” posebno se izdvajaju „Valcer cveća” i veliki klasični pa de de (pas de deux) protagonista. Obe te muzičke celine predstavljaju najlepše primere simfonizacije baletske muzike, koju je ostvario Čajkovski, dostižući snažnu emocionalnost, raskošnu melodičnost i bogatstvo ritmova kakvu imaju njegova Šesta, patetična, simfonija ili opera „Pikova dama”. Ta riznica lepote, misaonosti i osećajnosti, koja je sadržana u baletu Krcko Oraščić, pruža gotovo bezbrojne mogućnosti baletskim umetnicima – koreografima, balerinama i igračima, a i pozorišnim slikarima. Sasvim je izvesno da i oni koji će tek stupiti na baletsku scenu neće zanemariti taj balet, te će svojim svežim i savremenim interpretacijama tu starinsku baletsku bajku učiniti uvek rado gledanom i u modernim vremenima.
- Milica Zajcev, „Otkrivamo tajne baleta”, Prometej, Novi Sad, 1996.

Za proteklih 11 godina „Krcko Oraščić” je izveden 68 puta, pred 53.000 gledalaca. Baletski kritičari su ocenili našeg „Krcka” kao savremenu bajku koja pruža osobeni doživljaj vrednosti – vera u trijumf dobra nad zlim, u neuništivost lepog, u snagu muzike i igre, kojima se oplemenjuju sva naša čula; to je predstava koju odlikuju kompletno muzičko-igračko jedinstvo baletskog dela i zadovoljstvo potpunog doživljaja kod gledalaca; sa efektnim i dinamičnim scenama, živom i uzavrelom atmosferom, ekspresivnim maskama (Snežana Subić, Ksenija Dinjaški). Poseban šarm i mladalačku svežinu predstavi uvek daje nastup najmlađih, dece i učenika novosadske Baletske škole, a od 162. sezone 50-ak članova Dečjeg hora SNP-a svojim glasovima uveličaće pretpraznično raspoloženje.