„Don Kihot”
Ludvig Minkus, Libreto: M. Petipa prema istoimenom romanu Migela de Servantesa
Koreografija i režija: Đula Harangozo
Dirigent: Mikica Jevtić
Scena „Jovan Đorđević”

Petipa i Minkus upotrebili su Kihota i Sanča kao okvir za veliki baletski divertisman. Po tadašnjem shvatanju baletske umetnosti (1869! – godina premijere u Boljšom teatru) na baletskoj sceni nisu mogli da igraju stari i debeli. Takve uloge nisu igrali nego su ih glumili pantomimski. Priču je morao da nosi mladi par koji je mogao da igra varijacije i zaključni i obavezni Grand pas de deux. Zato je Petipa izmislio naivnu priču o mladoj devojci Kitri siromašnom momku Basilu. Njihovi ljubavni problemi su sadržaj baleta, a ne Don Kihot kakvog znamo iz Servantesovog romana. U starim baletima bila su izrazito razdvojena dva elementa: igre i pantomime kojom je objašnjavan sadržaj. Tek kasnije oba elementa sve više i više se prepliću, udružuju i u modernom baletu postaju jedno. Tu igrači igrom izražavaju priču i osećanja.

Pored glavnih uloga, Petipa je uneo i plemića Gamaša koji je sušta suprotnost lepom i mladom Basilu, Kitrine prijateljice, njenog oca, toreadore, Mercedes, Cigane… Priča koja se događa u Španiji dala je mogućnost da postavi neke efektne španske igre, a scene Kihotovog sna bile su pogodne za pravi klasični divertisman, obavezan u svakom starom baletu.

Kritičari su bili podeljeni. Neki su zamerali koreografu da se isuviše udaljio od Servantesa, a publika je primila balet s oduševljenjem. U čemu je, u stvari, privlačnost tog baleta?

Pre svega, to je velika parada igre. Ansambli, demikarakterne i karakterne varijacije slede jedna drugu. Na kraju još veliki vilinski divertisman i Grand pas de deux. Uloge Kitri i Basila omogućavaju igračima da pokažu sve što znaju i sve što je u baletu najlepše i najefektnije. Igre, komične, tužne i vesele scene slede jedna drugu. Igrači mogu da se razigraju. Takve balete voli publika širom svih meridijana, pa i naša.

Savremene postavke nastoje da zadrže sve vrednosti starog baleta ali zahtevaju i promene kako bi balet približile današnjoj publici koja nema ni vremena ni strpljenja da sedi u pozorištu nekoliko sati.
- I. Otrin