„Yankee Rose”
Slobodan Obradović, režija: Miloš Lolić
Mala scena „Predrag Pepi Laković”

Duhovita, satirična, groteskna i gorka priča u kojoj se na crnohumorni način razbijaju gotovo sve paradigme o Americi – od demokratije, kapitalizma, ljudskih sloboda i prava, odnosa prema ženi, do Larija Kinga, Opre Vinfri, Toma Kruza, i jednog fabrikovanog sveta koji je danas globalno uspostavljen, u kojem samo novac i moć imaju značaj i u kojem i mi lokalno živimo, sa Lolićevim rediteljskim potpisom može da posluži i kao najbolji primer jednog vrlo ozbiljnog teatarskog postupka i savršeno promišljene predstave u svakom segmentu, a u isto vreme i popularne, koja će sigurno imati brojnu publiku.

„Sevnule su dve munje. Izašla sam na terasu. Ešarpa mi se zaviorila na vetru. Dok su se kule jedna za drugom rušile izgledala sam kao iz Gospodara prstenova. Stejt dipartment, stub srama, užas, haos, razna tumačenja – kako se spustiti na dno nacionalne svesti? Posle šoka treba razmišljati o suštini. Teško mi je da objasnim šta osećam. Svaki put kad pokušam da osećam, mozak hoće da mi eksplodira. Fantastično. Potresno. Najveće. Istorijsko. Dajte dve boce šatone’ di pap, on je plemenit i pun karaktera! Konačno, pakao – to su drugi.”
- Odlomak iz teksta Yankee Rose