„Sumrak bogova”
Ivor Martinić (po motivima filma Lukina Viskontija), režija: Jagoš Marković
Mala scena „Predrag Pepi Laković”

Ivor Martinić poštuje, u specifičnoj dramaturškoj stilizaciji čuvenog filma Lukina Viskontija (1969), vremenski sled moralnog sunovrata, a političkog uspona i bogaćenja porodice Fon Ašenbek (aluzija na čuvenu porodicu Krup), koji počinje paljenjem Rajhstaga 1933. godine, a završava se u Noći dugih noževa 1934.
Sve je spojeno, bolje rečeno svedeno u jednu sablasnu, makabričnu noć proslave pada stare Nemačke i rađanja nacizma. Uglađena rođendanska proslava prerasta u brutalnu, krvavu igru stolica, u kojoj u svakom krugu neko ispadne, tačnije izgubi život, a maske civilizacijske nadgradnje (skrupule, empatija, samokontrola) ubrzano spadaju, otkrivajući istinski smisao, u krajnjoj slici, ove bestijalne igre moći.

Jagoš Marković o trećoj saradnji s BDP-om kaže: „Moramo svedočiti, moramo jedni drugima kazati – da ne bismo pomislili da je sve u redu, da ne bismo utrnuli. E, zato Sumrak bogova.”