„Sitnice koje život znače”
Lorenco Marone, režija: Andrej Nosov
Scena „Raša Plaović”

„Menjati se pod stare dane je zahtevan i gotovo nemoguć zadatak. Svi ti danas kažu da ne možeš da menjaš druge, već samo sebe. I kad kreneš to da činiš, a svet, pa i tvoji najbliži ostanu jednako čudni, tromi i zapleteni u sopstvene mreže – pitaš se čemu uopšte ta promena. Naš se glavni junak strašno buni protiv starosti, ali je i zloupotrebljava da sebi olakša. On živi sa ženom koje više nema, voli decu koju ni ne poznaje, pravi od sebe žrtvu svaki put kad ga se pozove na odgovornost i strašno pati jer misli da ga svi poštuju – a niko stvarno ne voli.

Možda je najuzbudljivija stvar iza ovog pozorišnog procesa upravo ta ideja da je život obična stvar, i da su izbori koje moramo praviti isto tako obični. Samo mi neobično gnjavimo sa strahovima, kalkulacijama i idejama o tome kako će nas ostatak sveta videti. Tu negde, oko svih nas, sa nama žive ljudi koji se, kao i mi, plaše da priznaju da je razumevanje zaista ponekad sasvim dovoljno da se preživi.

I onda se ipak umre, ali tu nam nema pomoći.”
- Andrej Nosov