U odrastanju, nas rođenih šezdeset, sedamdeset, osamdeset i neke, stihovi, Ima neka tajna veza, Šta bi dao da si na mom mestu, Pristao sam biću sve što hoće, Nek živi ljubav, Zlatna ribica… imali su pedagoški, emotivni i butovnički uticaj. Stihovi Duška Trifunovića provlačili su se oko nas i neprimetno nas uvezivali u mrežu ispletenu duž tadašnje velike zajednice, Jugoslavije. Muzika je, opet, širila i prenosila njegove reči lako i brzo. Postajale su deo nas, kao da ih je Duško pisao za svakog ponaosob. Imenu pesnika Duška Trifunovića, kao nijednom pesniku dotad, pošlo je za rukom da bude prepoznatljivo poput rok zvezde, za koje je i pisao stihove.

Međutim, pesnik Duško Trifunović, mnogo je više od onog što prva asocijacija na njega ukazuje. Njegov opus je veliki, širok, gorak, nežan, gađa pravo u metu. Njegovi stihovi pevaju svojom posebnom melodijom i kada nisu muzički ukomponovani. Ovim našim projektom želimo da pokažemo koliko toga je Duško imao da nam kaže i opeva. Koji su sve to slojevi njegovog pesničkog bića. Te upravo s toga, koncept muzičko-glumačkog sastava nam se čini kao najbolje rešenje.

Izvođači: Zoran Ćosić (glumac), Aleksandar Lazić (glumac)
Quintet Da capo: Nina Ćosić (oboa), glas Hemnalina Miresković (violina, glas), Nataša Lišanin (violončelo), Srđan Lišanin (kontrabas), Jevrem Ćosić (jazz gitara)