„Nabuko”
Đuzepe Verdi
Dirigent: Johanes Harnajt
Režija: Ognjan Draganov
Libreto: Temistokl Solera

Činjenica da je Nabuko izveden kao predstava kojom je inaugurisana obnovljena Skala, najbolje govori o izuzetnoj popularnosti ovog Verdijevog dela. Muzika Nabuka pleni snagom, živim, gotovo neobuzdanim ritmom, vanredno uspelim horovima, grandioznim ansamblima i uspelim arijama.

Uvertira je potpuri najpoznatijih melodija; uvodni hor prvog dela opere s divnim kontrastom devojačkog napeva pleni snagom, dok je arija Zaharije s horom – iskušenje za sve basove. Od prvog nastupa Abigaila zadržava dah slušalaca svojim vrtoglavim intervalskim skokovima. Tercet pruža izvesno smirenje, da bi hor sve vratio na početak. Veliki ansambl posle dolaska Nabuka, sa istaknutim njegovim solom i solom Abigaile, predstavlja novinu u razvoju opere. Siloviti završni hor prvog dela pleni ritmom, pokretom, odlučnošću.

Kratki uvod u drugi deo opere vanredno dočarava nemir u Abigailinoj duši. Njena arija, pisana po svim običajima, traži mnogo od sopranistkinje, a njena streća sa horom gotovo da pleni gledalište. Zaharijina molitva je prava oaza mira i predanosti. Hor Levita sa Ismailom je opet ritmičan. Finale drugog dela, sa korišćenjem imitacije, nadmašuje sve što je u operi do tada bilo napisano. Nabukovo uobraženje da je bog i prigušeni strah svih prisutnih, rađeni su po važećoj konvenciji.

Scena Nabuka sa Abigailom u trećem delu mora se slušati iz belkantističke perspektive. Slavni hor jevrejskih zatočenika predstavlja „ariju za altove, tenore i baseve” (Rosini). Zaharijino proročanstvo srećnije budućnosti tipično je za mladog Verdija i dato je snažno, efektno i neponovljivo.

U četvrtom delu opere, Fenenina arija je smirenje između nabujalih izliva Nabukovih pristalica koji smelo ruše vlast uzurpatora. Molitva „svemoćnom Jehovi” svih učesnika, pevana bez orkestarske pratnje, takođe je smela zamisao, koju će Verdi i kasnije primeniti (Makbet). Oproštajna scena Abigailina rađena je po ugledu na Belinija (Norma), tako da se može govoriti o podudaranju. Završetak dolazi sa svečanim horom i istaknutim solističkim epizodama. Nabuko je u celini izuzetno zahvalna opera za soliste i hor i može se izvoditi samo u operskim kućama koje raspolažu pravim vokalnim snagama.
- Konstantin Vinaver