„Nije čovek ko ne umre”
Velimir Stojanović, režija: Gorčin Stojanović
Scena „Bata Stojković”

Drama Velimira Stojanovića Nije čovek ko ne umre govori o životu bolesnika i medicinskog osoblja u bolnici opšteg tipa. Vreme prolazi od jedne do druge terapije koje se ponavljaju u beskraj. Bolesnici se nadaju otpustu i boje se smrti, a glavna briga im je kako da utroše vreme.

Glavni junaci ove drame su dijabetičari Ivan (Vojin Ćetković) i Duško (Bojan Žirović). Oni su bolnički Vladimir i Estragon – ne zna se ni kada su došli, niti hoće li ikada odatle otići. Ova drama zapravo govori o iskonskom strahu čoveka od smrti i saznanju da je smrt deo života. Priče, šale, gegovi, kojima Ivan i Duško prekraćuju vreme u bolnici nisu ništa drugo nego njihova grčevita borba da pobede strah od smrti ili da ga makar pretvore u nešto drugo. Jer, suočeni su sa činjenicom da je smrt u bolnici svakodnevna pojava.

Međutim, smrt poznatih i nepoznatih ljudi je nešto na šta se možemo navići, ali šta je sa sopstvenom smrću? Hoće li i ona biti banalna, obična i neminovna? Hoće li iza nas ostati poluprazna torba, stare cipele i malo kafe? To je tačka u kojoj građanska ljuštura pukne, a čovek počne da se brani kako zna i ume: filozofijom, humorom, zajedljivošću, hranom...