„Nečista krv”
Borisav Stanković/Maja Todorović, režija: Milan Nešković
Velika scena

Sofka, kći efendi-Mitina i unuka najuglednijeg čoveka u kraju, hadži-Trifuna, odrasta kao poslednji potomak nekada bogate i moćne porodice. Žene u toj porodici imale su samo jedan zadatak, a to je da svoju lepotu i snagu neguju, da se što lepše nose i kite, i da tom silnom lepotom svakog muškarca koji ih ugleda osvoje i zalude. Dve moćne sile nasleđene od predaka, ponosni duh i čudesna lepota, spletoše se u našoj Sofki. A duša… žudi za svetlošću i lepotom života, za ljubavlju.

Trgovačka transakcija kojom Sofku otac proda bogatom seljaku gazda-Marku vrhunac je oholosti nečiste krvi poslednjeg muškog potomka ugledne hadžijske porodice. On ne oseća poniženje što jedinu kćer svesno lišava mogućnosti da doživi svetlost i radost života, već se oseća poniženo zbog siromaštva, zbogbede materijalne.

„Kako se ljubav manifestuje? Kako ljubav nestane? Kako je moguće da ljubav nestane? Možda samo prestane? Da li onda znači da ima rok trajanja? Prestane li da postoji kada počenemo da se inatimo sa sopstvenom sudbinom ili počnemo da se inatimo sa sudbinom kada ljubav nestane? Ima li iluzornije provedenog života od onog bez ljubavi, posvećenog inaćenju sa sudbinom? Može li ljubav da bude pogrešna? A zakasnela? Može li da se živi bez ljubavi ili uprkos ljubavi?
Ne znam. Samo postavljam pitanja koja su se sama nametnula prilikom rada na ovoj predstavi, a kada su odgovori u pitanju, plaše me, jer mogu da budu jednostavni: da ili ne.”
- Milan Nešković