„Karmen”
Žorž Bize, Režija: Nebojša Bradić
Dirigenti: Srboljub Dinić, Zorica Mitev Vojnović, Ana Zorana Brajović
Velika scena

Opera Karmen Žorža Bizea – jedan je od najsnažnijih umetničkih izraza trijumfa strasti nad sentimentalnom ljubavlju. U odnosu na Merimeovu pripovetku, opera predstavlja moćnu poetsku nadgradnju kao plod smislenih strukturnih pomaka. Bizeov Don Hoze, čovek je koga sudbinsko određenje izvodi iz inercije svakodnevice i blede emotivne obaveznosti i uvlači u dubinu nečeg što ne poznaje – svet strasti izvan zakona.

Često na scenama predstavljaju Don Hozea kao nesolidnog vojnika koji zapostavlja svoje dužnosti kako bi sledio opasnu zavodnicu. Međutim, Don Hoze počinje da živi tek kad upoznaje Karmen, ljubav se događa kao drugo rođenje, preobražavajući gotovo ektoplazmatičnu ličnost u punokrvnog čoveka. Zapažanja da on pokazuje slabosti time što ne sledi Karmen ne mogu biti prihvaćena, jer on to čini, samo ne pravolinijski, slepo do kraja. Vraća se svojoj umirućoj majci, umesto da odgovori životnom izazovu koji mu nudi Karmen: on nije slobodan čovek i zbog toga je gubi.

Uvođenje lika Mikaele u operu bilo je neophodno. Ona predstavlja hrišćanstvo, porodične veze, zakonitost i sentimentalnu ljubav. Sve to je srušeno provalom strasti. Mikaela sa Don Hozeom deli muzički rečnik nežnog i intenzivnog lirizma koji je potpuna antiteza pesmama i igrama Karmen. Tokom čitave opere Bize majstorski koristi ovaj kontrast.