„Božanstvena komedija”
Dante Aligijeri, režija: Frank Kastorf
Velika scena „Olivera i Rade Marković”

Najkraći sadržaj Božanstvene komedije je sledeći: na dan jubileja, dok papa Bonifacije svima pokazuje svoju moć i dok se hrišćani okupljaju oko njega, Dante luta po mračnoj šumi. Spasava ga Vergilije koji ga vodi da razgleda pakao i čistilište, a posle toga se sa Beatričom penje u raj i dopire do lica božjeg.

Alegorijski, Dante je duša, Vergilije – razum, Beatriče – milost, ljubav. Cela Božanstvena komedija je podeljena u tri dela: Pakao, Raj i Čistilište, sa po trideset tri pesme, s tim što prvi deo, Pakao ima i uvodnu pesmu, dakle trideset četiri pevanja. Sva tri dela pisana u tercinima u poslednjem stihu imaju reč zvezda da bi podsetili na jedini pravi cilj, na težnu ka svetu svetlosti.

Danteova poetska duša pronašla je način da izrazi sva osećanja, sve prirodne pojave, sve žudnje duha. On je pesnik drame i lirskog načina kazivanja, pesnik komičnog iskaza i realizma, pesnik osećanja i neizrecivih pojmova. U ovom delu pesnik silazi u tamu ljudskog greha i stiže do svetlosti i oslobođenja od njega, a na svome putu kroz tri zagrobna carsta on obuhvata nebo i zemlju, vreme i večnost, božansko i ljudsko. To je traganje ljudske duše za apsolutnom srećom, slobodom, mirom i konačnim prosvetljenjem.
Iz predgovora Božanstvenoj komediji Dragana Mraovića