Institut za umetničku igru

Koreografiju preneli:
Pahita Doc. Milica Bezmarević
Polovecki logor Prof. Aleksandar Ilić
Asistent koreografa Doc. Mila Stijak, muzički saradnik Prof. Ana Spremić

Koreograf Minkusovog baleta Pahita je Marijus Petipa (1827 –1910), rođen u Marselju, a jedan je od najznačajnijih utemeljivača ruske baletske akademske umetnosti. On je stvarao dugi niz godina u Carskom teatru u Sankt Peterburgu. Premijera baleta Pahita bila je 1846. godine u Parizu, a do današnjih dana izvodi se samo njegov drugi čin, dok je prvi prepušten zaboravu. Radilo se o ljubavnoj priči za vreme francusko-španskog rata u kojoj se francuski oficir zaljubljuje u lepu Ciganku. Ispostavlja se, međutim, da ona pripada plemstvu, da je ustvari baronesa i tada ništa ne stoji na putu njihovoj sreći. Drugi čin je raskošna svečanost povodom njihove svadbe na kojoj se odvija igrački divertisman nadahnut popularnim španskim narodnim igrama, poljskim mazurkama i ruskim folklornim plesovima. Ovo je prilika da se varijacije, dueti i skupne igre postave ne samo kao formalni sled klasičnih baletskih numera bez ikakve teatarske forme, već da se posebna pažnja posveti koreografskoj strukturi ovog baleta. Poštujući originalnu postavku Petipa, sačuvanu u Lenjingradskom arhivu, koreografi Aleksandar Ilić i Milica Bezmarević Pahitu smatraju jednim od najmodernijih baleta sa akademskom tehnikom.

Polovecke igre su jedan od najpoznatijih delova opere Knez Igor. Koreograf je bio Lav Ivanov. 1909. godine trupa Djagiljeva je takođe izvela Polovecki logor u koreografiji M. Fokina koji nije imao nikakve sličnosti sa koreografijom iz Marinskog teatra. U ovom delu, balet igra izuzetno značajnu ulogu. Izvedba Poloveckih igara odvija se u poloveckom logoru, gde se prelamaju odnosi između ruskih zarobljenika i Polovaca.
Ova scena prelazi iz momenata radosti i veselja devojaka u poloveckom logoru do momenta kada dolaze ruski zarobljenici, među kojima su i knez Igor i knežević Vladimir. U ovom kontekstu, balet predstavlja ne samo umetnički izraz radosti, već i moćan deo priče koji prenosi bogatstvo Polovecke kulture.

Praksa najvećih svetskih teatara je da se upravo ove dve jednočinke izvode zajedno u okviru jedne večeri.