„Prah”
Đerđ Špiro, režija: Veljko Mićunović

„On jednog popodneva dođe kući ranije s posla, a ona tek dolazi s pijace da spremi krompir za ručak. Ništa od ručka, ostaće gladni. Nešto strašno važno se dogodilo i to mora da joj saopšti. Ali kako da joj saopšti šta je sreća? Je li sreća sigurnost? Je li novac sreća? Je li sreća blagostanje? Kako da je zavredimo, kako da objasnimo da smo je zaslužili? Je li sreća nešto čemu samo možemo da težimo? Otkud ta ljudska vera u lutrijsku srećku?

Pitanje je, zapravo, ima li kraja društvenoj tranziciji ili će se ljudi deliti na one koji se klade na sreću i one koji su srećni profiteri. Postaje li nam smešno svako moralisanje na temu novca? Ko još veruje da siromašni mogu biti srećni?”
- Veljko Mićunović

Predstava Prah sa Natašom Ninković i Zoranom Cvijanovićem nosi poruku, kako kaže Cvijanović: „Ne postoji prečica do sreće preko novca, već je jedina sreća srce puno ljubavi.”
Nekome novac znači sve, malo kome ništa, neko bez njega ne ume, a neko sa njim još manje.