„Bura”
Vilijam Šekspir, režija: Kokan Mladenović
Scena „Pera Dobrinović”

Istoričari književnosti ovaj Šekspirov komad smatraju poslednjim celovitim delom koje je napisao, kao i testametarnim komadom kojim se oprostio od pisanja i pozorišta. Isto tako, Bura predstavlja vrhunac poslednje faze Šekspirovog opusa, koju čine romantične tragikomedije, a kojoj pripadaju i Simbelin, Zimska bajka i Perikle.

Premda se Bura po pravilu smatra delom u kojem prevladavaju skladni tonovi, optimizam i pastoralno raspoloženje, moderna kritika i pozorišna praksa su izneli na videlo određene i značajne protivrečnosti, sukobe i krize koje deluju ispod prividno ugodne i skladne spoljašnjosti. Ove protivrečnosti na neki način sumira poznati teatrolog Jan Kot, nazivajući Buru delom u kojem prevladava gorčina izgubljenih nada.

Polazeći od kruga sličnih pretpostavki, reditelj Kokan Mladenović gradi svoju postavku Bure stavljajući u prvi plan ne motive pomirenja, oproštaja i sklada, već fenomene koji vernije definišu pitanja sveta u kojem živimo – fenomene (sviju vrsta) netrpeljivosti, osvete i mržnje.