Hotel Ruanda je dokumentarna drama koja prikazuje genocid u Ruandi tokom proleća 1994. i inspirisan je delovanjem Pola Rusesabagine, menadžera hotela u Kigali, koji je uspeo da spase život oko 1200 Tutsia koristeći hotel kao sklonište.

Genocid u Ruandi predstavlja masovna ubistva počinjenja od strane ekstremističkih vojnih i drugih grupa iz plemena Hutua nad plemenom Tutsi. Genocid je počinjen u periodu 6.4-15.7.1994. godine i za izuzetno kartko vreme (stotinak dana) je ubijeno između 500.000 i 800.000 ljudi, od koji su većinu činili Tutsi, ali i pripadnici plemena Tva, i Hutua koji su se odupirali genocidu. Cilj je bio istrebiti sve pripadnike plemena Tutsi, bez izuzetka. Procenjuje se da je tokom genocida silovano između 250.000 i 500.000 žena. Genocid je predstavljao vrhunac međuetničkih sukoba naroda Hutua i Tutsia, za koje se smatra da sežu još pre kolonijalizma, ali su se naročito intenzivirali za vreme vladavine Belgije kada su, između ostalog, počeli da se izdaju lična dokumenta sa jasnim naznakama pripadnosti određenom plemenu, što je podrazumevalo neprobojnu društvenu i ekonomsku stratifikaciju. Genocidu je prethodila dugogodišnja politička kriza, masovno naoružavanje Hutua, formiranje paravojnih jedinica, pravljenje lista Tutsia širom zemlje i huškačka propaganda. Ono što je takođe karakteristično za ovaj događaj je odsustvo volje međunarodne zajednice da stane na put masovnim ubistvima u Ruandi.

Ciklus antiratnih filmova je posvećen ideji edukacije o ratnim dešavanjima i surovom kršenju ljudskih prava tokom istorije kroz moć filma da nam prilibliži ono nezamislivo u ratnim zločinima, kao i one ratne zločine od kojih smo vremenski ili fizički udaljeni, da nas suoči sa realnošću rata i našom odgovornošću da nepristanemo na rat. Učeći i suočavajući se sa “udaljenim” zločinima lakše se možemo suočiti i sa vlastitim nasleđem ratne prošlosti.