„Tre sorele”
Stevan Koprivica, režija: Milan Karadžić
Scena „Bata Stojković”

„Kada sam prvi put radio Tre sorele imao sam nameru da napravim varijaciju na temu ogleda o ženskoj pobuni protiv konvencije, tradicije, dogme, patrijahalne postavke sveta koja, pogotovo u malim mestima na kraju sveta znaju da okuju lepotu i slobodu. Tri sestre, tri mlade lepe žene, bivaju inicirane pojavom enigmatičnog muškarca i po prvi put u životu, izbore se za pravo da odžive svoj san.

Vremena su se promenila, a osnovni motiv ženskog angažmana ostao mi je intrigantan u ovom komadu. Šta ako to nije pobuna mladosti i inata, šta ako je to konstanta, večno traganje za srećom, ma koliko ono opasno bilo? Zato sam, svesno i namerno, ostavio junakinje onakvim kakve jesu, ali sam im dodao breme godina i suprostavio ga izazovu muškarca koji ima mladost onakvu kakvu su one imale, ali je nikada nisu iživele. Bežeći od pomalo izraubovanog žala za mladost u Sorelama insistiram na večitom pravu, a možda i ljudskoj obavezi, da pronađe komad sreće bez obzira kada se to događalo, pa makar to bio samo i privid.”
- Milan Karadžić