„Rat i mir”
Dramatizacija Fedora Šilija po romanu L. N. Tolstoja
Režija: Boris Liješević
Velika scena

Romen Rolan je o Ratu i miru napisao – „ovo delo, kao život, nema početak, nema kraj. Ono je sam život, u večnom pokretu.”

I zaista, Tolstojev roman nema, u konvencionalnom smislu, početak i kraj. Prvo poglavlje nas ubacuje u salon Ane Pavlovne Šerer, gde se okuplja petrogradsko plemstvo i inteligencija. Tu se raspravlja o Napoleonu, caru Aleksandru, Austriji, Pruskoj, budućem ratu, ali se istovremeno sklapaju poslovi preko carske porodice, brakovi iz interesa, i vodi se briga ko će biti najlepše obučen u salonu. Bez ikakvih uvoda, objašnjavanja, ili posebnih naznaka koji će od likova koji se tu nalaze biti glavni protagonisti, koji sporedni likovi, a koji se više nikad neće pojaviti u romanu. Tako i narativni kraj (sam kraj Rata i mira je zapravo duži esej o Tolstojevom shvatanju istorije) umesto da završava radnju, uvodi novu temu, nov događaj: začetak dekabrističkog ustanka u Rusiji 1825. godine.

Zanimljivo je zašto se Rat i mir ovako završava. Tolstoj je zapravo hteo da piše roman upravo o dekabrističkom ustanku, ali je u istraživanju shvatio da se koreni tog događaja nalaze u napoleonskim ratovima koji su se vodili od 1803. do 1815. godine. Stoga je Rat i mir pisan skoro kao uvod u ono što je Tolstoja zapravo zanimalo – a na kraju, Tolstoj nikad nije napisao knjigu o dekabristima.

Ipak, šta je suština Rata i mira? Suština, čini mi se, je u traganju. Protagonisti romana su u stalnom traganju, traže Boga, ljubav, slavu, sreću, smisao života... Pjer Bezuhov se zapita: „Čemu služi naš život? Zašto smo mi na ovome svetu? Šta to ljudi i čovečanstvo imaju da sagrade i izvedu svojim životom?” Mislim da je to osnovno pitanje koje Tolstoj postavlja, suštinska tema knjige – shodno tome, suštinska tema dramatizacije i predstave.
- Fedor Šili