„Zvona i čini”
Zamisao i režija: Victoria Thierrée Chaplin
Scena „Ljuba Tadić”

U jednočinki sačinjenoj od niza scena, Aurelija igra neizlečivu kleptomanku koja iznenada pada pod uticaj predmeta koje je pozajmila. Neverovatni mehanizmi, čudni susreti, lude muzičke kutije prožimaju njeno putovanje u nepredvidivoj predstavi. Ritam je neobičan i neprekidan, sa ciljem da nas uvede u situacije iz svakodnevnog života u kojima Aurelija sakuplja predmete koji joj ne pripadaju i kreira svet u kome je sve moguće.

Elegantna i eterična, ona otvara vrata svoje nemirne i poetske mašte. Igrajući sa svojim partnerom, svestrana umetnica osvaja nepoznate teritorije gde su magija, nadrealnost i humor uobičajeni, sve dok se iznenada ne nađe u nemilosti predmeta koje pokušava da prigrabi. Tada stolice i stolovi počnu da klize i da se pomeraju nezavisno, zidovi oživljavaju, naizgled obične stvari – pretvaraju se u čudne životinje, a šuma čiviluka u pravog zmaja. Neobičnost se sučeljava sa čudom i iluzijom.