„Turandot”
Đakomo Pučini, režija: Mario Pavle del Monako
Dirigent: Stefano Romani
Velika scena
Koprodukcija Narodnog pozorišta u Beogradu i Opere i teatra Madlenianum

Turandot je poslednja Pučinijeva opera koju, iscrpljen teškom bolešću i smrću 1924, nije završio, već je to, dve godine kasnije, uradio kompozitor Franko Alfano. U želji da se odmakne od verizma, Pučini je posegnuo za nemačkom obradom legende o okrutnoj kineskoj princezi Turandot, koju je pre toga obradio italijanski pisac Karlo Goci, dok se ishodišna priča temelji na starom persijskom epu iz 12. veka.

U jeku priprema Mario Pavle del Monako kaže: „Sama činjenica da se Turandot nije izvodila u Beogradu skoro pola veka, povlači veliku odgovornost svih koji su deo ove produkcije, ali moram da priznam da upravo ta činjenica predstavlja za mene posebnu čast i simbol je jednog poverenja koje sigurno nećemo izneveriti. Štaviše, ubeđen sam da će nas to još više i motivisati da na repertoar vratimo ovakav značajan naslov. Publika može da očekuje jedan sveobuhvatni, bezvremeni stilski pristup, prepun fantastičnih kostima, scenografski protkan fluidnim i višenamenskim scenskim elementima.”