„Slušaj kako govori Sava Mrkalj”
Gordana Ilić Marković, režija: Duško Ašković

Sava Mrkalj, reformator srpske ćirilice, erudita, filolog i pesnik, rođen 1783. godine u Sjeničaku (Vojna krajina, Habsburška monarhija), umro 24. avgusta 1833. u Beču. Psihijatrijsko odeljenje Opšte bolnice, tzv. Kula ludaka (Narrenturm), Beč, 2. avgust 1833. godine. Pedesetogodišnji Sava Mrkalj, koji je život posvetio sticanju znanja, pisanju i nadasve srpskom pismu i jeziku trpi sudbinu prognanog učenjaka. Četvrta je godina otkako je iz tamnice u Karlovcu prebačen na psihijatrijsko odeljenje bolnice u Beču. Ostavljen od svih, svestan je da mu povratka nema i da mu se bliži kraj. Sunčani zraci koji kroz rešetke padaju na njegovu postelju vraćaju ga katkad u vreme detinjstva, katkad u vreme milih i umnih razgovora o jeziku i pesmotvorenju. Vraćaju ga potocima i rekama koje su mu označavale put, a kojih za njega više nema. Svi njegovi pokušaji da nađe mir za svoje stvaranje osujećeni su.

Ne tuži se Mrkalj u smiraj života, nema besa u njemu. I sama sećanja na godine prijateljstava, na zvuke i zvučiće koji su ga okruživali, na putovanja, ispunjavaju mu dušu milinom. Sa Leopoldom, profesorom muzike iz Graca, provodi Mrkalj poslednje dane u dvorištu psihijatrije u razgovorima o Šubertu. Vezuje ih opčinjenost zvucima i sudbina. Svestan je da mu telo pada, a um bi još mogao da pruži. Mrkalj umire tog meseca, niko nije preuzeo njegovo telo, pada u zaborav. Priča o umnome koji je sve i svakome mogao oprostiti sem rđavog postupka i nadasve zle reči koja trulež stvara.