„Magbet”
Vilijam Šekspir, režija: Jagoš Marković
Velika scena

Kako igrati tragediju Magbetovu danas? Ko je on i ko je njegova ledi? Pre svega su, kao i svi mi, ljudska bića. On i Ona. Ona i On. I nepromenljivost prirode ljudske, ovozemaljske. I razularenost uma ljudskog. I pomamljenost volje ljudske. I sudaje tri, koje vešticama zovu. I zašto li ih srete heroj dok se iz bitke domu vraćao? Čime ih zazva neustrašivo bitku bijući? Sudaje tri, koje vešticama zovu. I istinu mu rekoše. I on ih ču, ali samo dotle dokle je mogao da primi izrečeno iz zatvora ljudske prirode, ovozemaljske. Ne može se razularenim umom Sila prihvatiti. Pred Saznanjem se mora sopstvo poništiti. U domu ga ona dočekala. Voli ga. Volja je njeno sve... Uz njega je do kraja sebe ovozemaljske dok je razum u svojoj razularenosti ne napusti. Ne vide, ni jedno od njih, da put ka slobodi postoji...

On ima svest o tome da ga moćne sile pod svoje uzeše i da njegova ovozemaljska moć tome ništa ne može. A opet, ne odriče je se, i daje joj, do poslednjeg svog treptaja, da i ona svoju snagu pokaže. Zna da je samo čovek i da toj prirodi ljudskoj, ovozemaljskoj, dok je na ovom svetu služiti mora i nadići je nije u stanju. Zna da je ta nemoć njegova tragedija i pristaje na to da drugačiji put na ovom svetu i ne traži. Nakon pročišćenja put Svetlosti je otvoren...