„Laž”
Florijan Zeler, režija: Nikola Ljuca
Velika scena „Olivera i Rade Marković“

„Koliko mi sebe i nama najbliže lažemo? Da li to radimo iz želje da zaštitimo voljenu osobu ili da bi sebe sačuvali. Ovako nabrojano to deluje poprilično prozaično iako nudi mogućnost za samodovoljnu refleksiju lake komedije. Namera mi je da sa pažljivo odabranim glumcima napravim predstavu koja živi u trenutku, koja zavede publiku da gleda jednu (samo) zabavnu i provokativnu komediju o savremenom životu. Scena je realistično bogata, stan srednje klase. Glumci se fizički i emotivno do kraja prepuštaju svojim strahovima, neurozama i igrama. Na trenutke treba da deluje kao mešavina savremenog bulevarskog pozorišta i sitkoma. Međutim, kako tekst sam sebe počne da dekonstruiše i vešto otkriva prave namere likova tako se i sam postupak menja kao nečemu što je duboki psihološki realizam, koji je čak i isuviše stvaran. Rediteljski postupak pojačava idejne potke drame i ogoljava samu suštinu pozorišne (životne) igre.”
-Nikola Ljuca

Uloge:
Miloš: Miloš Biković
Tamara: Tamara Krcunović
Mićko: Miodrag Radonjić
Jelisaveta: Jelisaveta Teodosić