„Don Huan”
Peter Handke, režija: Ljubiša Ristić

Krajem oktobra u restoran u ruševinama manastira Port Rojal de Šan, malo izvan Pariza, otprilike tamo gde naš prijatelj Handke u stvarnom životu skuplja gljive i šumske bobice iza svoje kuće, stiže Don Huan bežeći od nekih ljutih motociklista.

Njegova priča dvojici kuvara o poslednjih sedam dana: od svadbe u Tbilisiju prošlog ponedeljka, preko lepotice koja ga je čudno pogledala u Damasku sutradan i one tri flamenko igračice u Seuti u Maroku u sredu, pa o članici KUD-a iz Guče u četvrtak i veštici Anitri iz fjorda u Bergenu u petak, zaključno sa Moldavkom iz izloga pored kanala u Amsterdamu u subotu. Don Huan njim samim, supa od luka, francusko vino i monahinje, Žan Rasin, Jensenisti vs Jezuiti i Blez Paskal, Fedra i incest, sve u svemu: Peter Handke ili Seviljski zavodnik Molijera i Tirsa de Moline, nepravedno oklevetan za nepočinstva prema ženama, moralu i političkoj korektnosti ali: ovaj roman nije napisan u odbranu Don Huana – napisan je kao samoodbrana među javom i med’ snom.