„Cigani lete u nebo”
Maksim Gorki, režija: Vladimir Lazić
Velika scena

Makar Čudra, iako Gorkijeva prva, pripovetka je koja je zrelo štivo i sa zanatske, i sa tematske i sa umetničke strane – poslužiće mnogo decenija kasnije, kao osnov za film i mjuzikl Cigani lete u nebo. Pripovetka je klasičan obrazac duple ekspozicije. Makar Čudra, Ciganin, priča na obali mora, pod vetrom i talasima, o svom sabratu Lojku Zobaru i njegovoj ljubavi prema lepoj Ciganki Radi.

Makar Čudra je tema za sebe, pisac ga skicira kao profil snažne ličnosti, tako da bi i on sam mogao da bude tema jedne priče. Gorki daje Makaru ulogu pripovedača da bi ispričao začudnu istoriju jedne ljubavi. Ta istorija je zanimljiv fabulativni ram za široku sliku koju pisac i njegov junak slikaju pred čitaocem.

Njegovi junaci lišeni su društvenih dogmi i lako prekoračuju norme društvenog ponašanja, upravo zato što ne zavise sudbinski od materijalnih dobara. Jednom rečju – oni su slobodni. Zbog takvih osobina njegovih novela, Gorkog su u prvo vreme smatrali predstavnikom ruskog modernizma, dok se u vezi sa njegovim likovima najčešće spominjalo Ničeovo ime. Najzad, nesumnjivo je jedno: novelistički likovi Gorkog – Makar Čudra i starica Izergil, Lojko Zobar i prelepa Ciganka Rada – jesu ponosni, smeli i snažni ljudi koji su suprostavljeni poniznim, ropskim i slabim. Takvi likovi, takvi ljudi i takvi Cigani, samo i mogu da lete u nebo. Zemlja je za njih pretesna.