„Bela garda”
Mihail Bulgakov, režija: Filip Gajić

Josif Visarionovič Staljin je komad Bela garda gledao 20 puta, tada pod izmenjenim naslovom Dani Turbina.

Mihail Bulgakov je komad i naslov o opkoljenom Kijevu morao više puta da prerađuje po nalogu cenzora. Decembar 1918. Kijev je uklješten između belogardejaca i crvenoarmejaca, zatim između preteče nacista i nesrećnog sna o prodoru na Istok. Uložiti nov kapital da se Sloveni tuku između sebe – stara vojna vežba. Na ulici pucnjava, braća, razočarani oficiri, rat u krevet prodire. Izneverena žena. Brod sa kojeg beže glodari. Izdaje i verolomstva. U vreme kad se Krleža divi Gavrilu Principu. Žilet rečenice Isaka Babelja, on pita da li su mrtvi Sloveni đubrivo istorije bez kojih bi ovaj kontinent bio prazan kazan za evropske bankete?
Pitaju se gladni pesnici dok bledi čelik svetluca u sukrvici jesenjeg sunca.

I slast sanjalačke mržnje, gorki prezir prema psima i svinjama čovečanstva. Narandžasto sunce klizi po nebu kao odsečena glava. Konjica smrti mamuza iznurene vrance.