Kombinacija žanrova, koju su kreirali glumac Anatolij Belij i reditelj Jegor Truhin, kombinuje divno čitanje poezije savremenih autora, majstorski upisanu u tekst, i dramaturgiju predstave, kao i interakciju sa publikom, te klovna sa referencama na legendarnog Skitnicu Čarlija Čaplina, ali i muziku.

U nekom trenutku vidimo „glumca bez kože“ koji igra za prazninu. I više nije jasno da li je reč o umetniku ili junaku predstave, ili su to naše sopstvene misli koje ovako zvuče u svemiru. Čovek, kao da se sastavlja od fragmenata, igra se rečima i intonacijama, prelazi sa jedne teme na drugu, pronalazi svoj glas i svoj izbor. Jer život se, kao vitraž, sastoji od mnogih fragmenata različitih boja. Odabrati život je upravo ono što znači biti u stanju sakupiti sebe iz fragmenata.

Posebno treba pomenuti poetske tekstove koji se čuju u predstavi. Svi su napisani posle 24. februara 2022. godine u različitim delovima sveta, ali sa jednim neizbežnim bolom. Svaka pesma koja je u predstavi predstavlja posebno raspoloženje, još jedan aspekt ljudske duše. Od šapata anđela koji leče rane do neljudskog vriska u mrklom mraku ljudske tuge.
Pa ipak, ova predstava govori o ljubavi, o snazi duha, o želji za svetlošću i o velikoj moći života, koja na kraju pobeđuje svako zlo.