„Tri musketara”
po motivima istoimenog romana Aleksandra Dime, režija: Darijan Mihajlović
Velika scena

Pre nego što je došlo vreme Svi za lajk, lajk za sve, postojalo je vreme u kojem je bilo Svi za jednog, jedan za sve. Bilo je to vreme hrabrih i odvažnih ljudi koji su ustajali za pravdu, bili samosvojni, slobodoumni, hrabri – ljudi koji su snagom duha rušili pogrešne svetove i gradili sigurne puteve do novih, boljih, dostojanstvenijih.

Musketarstvo je danas gotovo zaboravljena kategorija. Retko smo hrabri, tek na rečima, uglavnom u svoja četiri zida. Kad treba stati za drugog – gromoglasan tajac. Za razumeti je taj strah, vremena su čupava, ali ljudi ipak ne bi smeli da zaborave koliko je važno štititi drugog, stati na stranu slabijeg, biti vitez, biti čuvar dobrote – jer samo tako će ovaj naš sve čudniji svet imati smisla, samo tako ćemo imati pravo da jednom zatražimo da neko zaštiti i nas same. I samo tako ćemo postati original, umesto gomile falsifikata – pojedinac, umesto gomile bez svesti i savesti.

Gde su nestali zajedništvo, empatija, briga za drugog čoveka? Gde je nestao hrabri i izuzetni pojedinac? Gde nestade to musketarstvo? Čuči li ono i dalje u nama? Ko ponovo može da ga probudi? Neko drugi? Mi sami? Pa šta čekamo?

O svemu tome na početku nove pozorišne sezone u Novom Sadu – a u gala maniru otvoriće je Pozorište mladih – govori predstava Tri musketara. Aleksandar Dima večna je inspiracija, Aleksandra Glovacki autor je teksta koji je režirao Darijan Mihajlović, a glumci Pozorišta mladih udahnuli su joj britkost duha i zaigranost života.

Musketari su u njihovoj verziji ne samo vešti mačevaoci, već pravi akcioni junaci, individualci i vesnici ideala slobodnog i nesputanog pojedinca. Biće to predstava od koje će se drugačije meriti pozorišno vreme, koja će mlade ljude učiti zašto je važno biti poseban, slobodan i samo svoj, baš kako to Brejkersi i danas tvrde, a iskusnu pozorišnu publiku podsetiti zašto je pozorište, taj vesnik budućnosti, često veliko kao život.