„Kneginja čardaša”
Imre Kalman, opera u tri čina
Libreto: Leo Štajn, Bela Jenbah
Dirigent: Aleksandar Kojić/Mikica Jevtić
Reditelj: Janoš Sikora, Mađarska
Scena Jovan Đorđević
Ponedeljak, 22. januar, 19:00

Kneginja čardaša je najpoznatija i najpopularnija opereta. Činjenica je da, prema statistikama – vode se i takve statistike – nema ni jednog minuta, a da se negde u svetu ne začuje, bilo na filmu, radiju, na televiziji ili na pozornici – neka od arija iz Kneginje čardaša. Moglo bi se reći da je priča koja se plete oko naizgled beznadežne ljubavi između kabaretske zvezde Silve Verecki i kneza Edvina Lipert Vajleshajma – možda čak i banalna. U ovoj nostalgičnoj opereti ljubav pobeđuje sve, uključujući i protivljenje roditelja, štaviše, i čangrizavi grof Bonifacije pronalazi svoju životnu saputnicu u liku grofice Stazi, Edvinove ranije verenice, koju su mu odabrali roditelji.

Libreto Lea Štajna i Bele Jenbaha bio je završen još u proleće 1914. godine, ali, zbog izbijanja rata, Kalman je tek godinu dana kasnije prionuo na komponovanje muzike. Upotrebivši sve pronalaske, sve trikove budimpeštanske operete, stvorio je pravi orfeumski potpuri pikantnih pariskih šansona, starog bečkog valcera i stilizovane peštanske ciganske muzike. Suština je bila u plesu. A to je danse macabre – mrtvački ples Monarhije. U Kneginji čardaša mnogo toga deluje kao parodija, posredstvom nestvarnog orfeumskog sveta koji prožima čitav Kalmanov komad. Premijera Kneginje čardaša bila je u Beču, 17. novembra 1915. u Johan Štraus teatru, a u novembru 1916. godine, mesecu u kojem je umro car Franc Jozef, izvedena ja i na peštanskoj pozorici, dakle u vreme Prvog svetskog rata. Usred rata, Kneginju čardaša su igrale obe zaraćene strane. Kalman je bio slavljen na obe strane fronta! Opereta je uskoro doživela uspeh planetranih razmera, igra se u celom svetu, od Švedske do Sjedinjenih Država. Kako je napisao jedan tadašnji bečki kritičar: „Čitav svet odjekuje od dve stvari: od gruvanja topova na evropskim frontovima, i od uspeha Kneginje čardaša.”