„Toska”
Đakomo Pučini, režija: Dejan Prošev
Libreto po drami Viktorijena Sardua: L. Ilika i Đ. Đakoza
Dirigent: Ana Zorana Brajović
Velika scena

Radnja Toske, građena na temelju ljubavi, strasti ali i ljubomore, u kojoj ima mučnih scena mučenja, ubistava, izvršenja smrtne kazne streljanjem i samoubistva, muzički je uobličena melodijski, glasovi su uvek u prvom planu, iako je orkestarska pratnja uverljiva, izrazita i majstorska. Dijatonika preovladava, iako izleti u celostepenu skalu nisu retki, a i upotreba crkvenih skala je prisutna.

U svoje vreme, muzika Toske je možda i šokirala slušaoca, od prvih taktova koji donose motiv barona Skarpije u tri akorda koji sasvim novo zvuče, ali danas nam sve izgleda milozvučno, rafinirano i virtuozno. Napomenimo da Toska sadrži upravo paradne uloge za soprana, tenora i baritona, i da uvek kada se nađu na okupu tri velika pevača, uspeh je više no zagarantovan.

Među prvim velikim tumačima Toske bila je Milka Trnina, koja je u Londonu i Njujorku slavila trijumfe kao najbolja Toska. Toska je na beogradskoj sceni uvek imala odlične tumače, i sve sopranistkinje koje su tumačile naslovnu ulogu smatrale su Tosku za jednu od nekoliko svojih najboljih uloga.