Slike žalosnih doživljaja
Deana Leskovar, režija: Ognjen Petković

Krajem sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u nekoliko godina napisano je desetak kapitalnih dela jugoslovenske dramaturgije. Najbolja dela Dušana Jovanovića, Slobodana Šnajdera, Gorana Stefanovskog, ali i prva, ujedno i remek dela četiri žene pisca koje su danas zaboravljene, odgurnute, iz nepoznatih ili poznatih razloga, ne pominju se, ne štampaju se i što je najgore ne izvode se u pozorištima: Vesna Janković, Milica Novković, Deana Leskovar, Zorica Jevremović.

Njihova dela, obožavana od publike i kritike, nagrađivana najvišim nagradama jugoslovenskog pozorišta, redom: Mravinjak, Kamen za pod glavu, Slike žalosnih doživljaja, Oj Srbi’o nigde ‘lada nema – stavljala je na repertoar Mira Trailović, igrali su najbolji glumci Ateljea 212 i JDP, režirali Pleša, Draškić…

KPGT u svojoj petoj deceniji od osnivanja, igra ova četiri komada proslavljajući vreme svog početka u jugoslovenskom kulturnom prostoru, kao vreme apsolutnog vrha jugoslovenskog pozorišta i dramaturgije – vreme evropske i svetske superiornosti pozorišta i dramaturgije u vavilonskoj harmoniji/kakofoniji na jezicima svih naših naroda i narodnosti, ali i vraćajući na scenu žensko dramsko pismo sa čim se ne može porediti ništa što je kod nas napisano za pozorište od tog vremena do danas.

U KPGT-u ove zapanjujuće i potresne drame, za sva vremena, režiraju redom Vanja Vodeničarević, Ognjen Petković i Ljubiša Ristić, a igraju svih četrdeset glumaca našeg ansambla – od dečaka od devet godina do doajena u osamdesetim godinama.