Description
„Pasivno pušenje”
Nebojša Romčević, režija: Egon Savin
Scena „Bata Stojković”
„Ima li nekog da nije u pravu?
Jedno od večnih pitanja u vezi sa prirodom komedije jeste predmet komedije. Pa i danas, smatramo da neke teme mogu, a neke nikako ne bi smele da postanu komička građa.
Komedija ima tako opaku narav da svoj predmet izvrgne ruglu, desakralizuje ga, učini ga trivijalnim. Istorija je, s druge strane, pokazala da, sa izvesne istorijske distance, sva sveta mesta u sebi nose i zrno autoparodije koja, s vremenom, dobija na snazi.
Možemo reći da je kontekst u kome živimo dramatičan i krvav; pun ljudskih i civilizacijskih drama, stradanja, gladi i nepravde. I svakako, to nisu teme koje lako mogu postati predmet komedije. Međutim, retorika i praksa, koje stoje iza čitavog užasa u koji smo uronjeni, to svakako jesu. Rat koji se odvija u mesu, začet je u rečima, štaviše diskursima, gotovim intelektualnim modelima kojima samo nedostaje Bog pa da budu dogme. U svaki od mnogih političkih diskursa ugrađeno je i dugme za samouništenje i uništenje drugih. Svaki od njih ima svoj sistem vrednosti unutar koga se zna ko su nevine žrtve, a ko su teroristi i ubice.
Kao da sve to nije već samo po sebi dovoljno komično, krvavo urnebesno, dodali smo i nama najdražeg komičnog junaka – Srbina intelektualca, lik koji umire da bi se dopao. U toj potrebi nasušnoj da se svidi, da bude pohvaljen od nekog komesara ili kancelara, naš će Srbin ostati bez ijednog ubeđenja, ali će za svako biti spreman da umre… ili bar da pusti druge da umru.”
- Nebojša Romčević