„Kuća”
Nebojša Ilić, režija: Voja Brajović
Nova scena

Gde nam je stvarno kuća? Tema stranstvovanja me je uvek zanimala.
Prijatelji koji su otišli iz Srbije zauvek će ostati stranci... mislim o tome dok se vrtim u gradu u kome sam rođen, i ne prepoznajem više neke ulice, a ni čitave krajeve svog grada, i hvatam se u osećanju da sam stranac, iako nisam nigde otišao. Osećanje stranstvovanja me ne napušta ni kada sam sâm sa sobom.

Stranstvovanje ne mora da bude samo loš osećaj. To je i traganje, avantura, uzbuđenje.
Sve to sam želeo da pretočim u duhovitu priču o tri lika, iz tri generacije, u tri prostora i tri vremena.

Likovi – mlada devojka, njen otac, i deda.
Prostori – Toronto, Beograd, malo selo u Srbiji.
Vremena – zima, proleće, jesen.
Svi oni traže Kuću!
Ogromna je moja sreća i uzbuđenje što sam svoju Kuću našao u Zvezdara teatru.
- Nebojša Ilić

Moje kolege glumci Nebojša Ilić i Branimir Brstina su mi hrabro predložili da zajedno jedan poetski tekst magijskog realizma pretvorimo u predstavu koja će da raduje i dirne one koji je gledaju. I ja sam bio oduševljen tekstom i nisam imao hrabrosti da to odbijem. Oni su dobro znali da taj tekst treba da bude u bliskoj saradnji sa gledaocem. Želeli smo da napravimo predstavu i doživljaj u kojem se (po mom mišljenju) prepoznaje ta osnovna poetika teksta – da život traje, a da je smrt samo tren.
- Voja Brajović