„Ivanov”
Anton Pavlovič Čehov, režija: Tatjana Mandić Rigonat
Velika scena

Ivanov je prva Čehovljeva izvedena drama. Praizvedba, 1887. u teatru Korša, postigla je solidan uspeh, ali je kod autora ostavila osećanje umora i frustracije (iz pisma bratu). Počeo je da prepravlja komad odmah posle premijere, napravivši nekoliko verzija, ali najkrupnija promena je bila u domenu žanra, iz komedije u dramu, za postavku u Aleksandrinskom teatru.

Uspeh komada može se objasniti time što govori o aktuelnom problemu koji je mučio ruske intelektualce osamdesetih godina 19. veka. Čehov je izveo na pozornicu prerano umornog čoveka koji se u čamotinji ruskog života stalno sukobljava sa preprekama koje je nemoguće savladati, inertnošću, tromošću, ravnodušnošću, pod kojima se slama svaki idealizam i gasne svako oduševljenje. Život Ivanova se izjalovio u petrificiranoj strukturi tadašnjeg ruskog društva. Stoga nije čudo što su i autor i drama bili burno pozdravljeni (J. Hristić).

O Ivanovu je mnogo pisano od njegovog nastanka do danas. I uvek je izazivao brojna i oštra sporenja. U drami ne postoji jasno definisana, reljefna figura Ivanova. Date su samo verzije njegove ličnosti, od kojih se ni jedna ne javlja kao konačna. Tradicionalni dramski konflikt junaka i njegovog okruženja, Čehov je zamenio principijelno novim, čija je suština (usled neslaganja junaka sa samim sobom) – u protivrečju između njegovog unutrašnjeg sveta i njegovih konkretnih postupaka.
- Priredio Slavko Milanović